Историјат епархија - Страна 9
Индекс чланка
Историјат епархија
Страна 2
Страна 3
Страна 4
Страна 5
Страна 6
Страна 7
Страна 8
Страна 9
Страна 10
Страна 11
Страна 12
Страна 13
Страна 14
Страна 15
Све стране

 

Ваљевској епархији припадао је и део Босне: Бродац и Бијељина. У Бродцу је био прота Марко Николић, родом из Мохачког Поља. Рукоположио га је 1723. године карловачки митрополит Викентије Поповић и поставио за пароха у Бродцу. Други свештеник у Бродцу је Гаврил Стојановић. Рођен је у Адашевцима, а рукоположио га је 1729. године епископ Доситеј.
У Бијељини су такође била два попа: Илија Радојчић и Мојсеј Ристић. Илија је рођен у Рајеву селу, код Винковаца, а епископ Доситеј га је рукоположио 1720. године. Мојсеј је рођен у Бачинцима, у Срему и исти епископ га је рукоположио 1730. године. Поред Бијељине њиховим парохијама. Припадало је и село Бодежиште 71.
У Ваљеву се помињу двојица попова: Гаврил 1735. и Јован Матијевић 1737. године. Ни за једнога се не каже да је био прота. Иначе у Ваљеву, седишту епископије није било цркве, иако пуних 15 година парохијска управа тражи од аустријске администрације дозволу за подизање цркве, већ се богослужења обављају у дому егзарха Висариона 72.
Поред већ поменутог паунског попа Милосава, при доласку за ваљевског епископа, Доситеј је затекао и попа Арсенија на парохији коју су сачињавала села: Бела Црква, Комирић, Бадања, Братачић, Брезовица, Бастав, Јаребице, Красава, Колаја, Миоковић, Помиоча, Цикоте и варош Цикоте. Доситеј је 1734. године рукоположио овдашњег ђака Димитрија и дао му у парохију села: Цикоте и Бадања 73.
Није нам познато одакле су и ко их је рукоположио за следеће свештенике, који су око 1727. године служили у Ваљевској епархији:
Поп Милисав, имао је у парохији села: Близоње, Докмир, Забрдица, Котешица и Радуша.
Поп Ђурађ, имао је у парохији села: Богатић и Метковић.
Поп Рацко, са парохијом од села: Бреска и збег Скела.
Поп Василије, у чијој су парохији била села: Букор, Заблаће, Криваја, Метлић, Муратовац (Матијевац), Накучани и Синошевић.
Поп Јанићије, са парохијом од села: Владимирци, Јаловик, Крнуле и Лојанице.
Поп Мирко је имао парохију од села: Вукошић, Меховине и Скупљен.
Поп Крста, са парохијом у селу Тулари.
Поп Михаило- Мишко, који је у парохији имао села: Дубовић, Петлове Међе и Прњавор.
Поп Богдан, који је поповао у Палежу.
Поп Теодор, који је поповао у Крупњу.
Поп Захарије, који је у парохији имао села: Грушић, Двориште, Цуљкоић и Бела Река 74.
Свештеник Павле Теодоровић, није имао парохију, већ је живео код брата Остоје, свештеника у Добрићу.
Епископ Доситеј је рукоположио следеће свештенике:
Мојсеј Стојановић, син Стојана, свештеника у Метковићу, сада јеромонаха Кирила у манастиру Петковица, рукоположен је 1718. године и у парохији имао села: Прека Бара (Причиновић), Дреноввц , Орашац (Шеварице) и Табановић.
Остоја Атанасијевић из Крагујевца, рукоположен је 1718. године и добио парохију од села: Грошница, Забојница и Голочело.
Петар Симеоновић из Босне, рукоположен је 1718. године и добио у парохију села: Лозна, Теочин и Озрјен.
Јован Милошевић из Табановића, рукоположен је 1722. године и добио у парохију села: Прово, Крнић и Звезд.
Тимотеј Радојевић, рукоположен је 1722. године и запарохију добио села: Докмир, Радуша, Близоње, Забрдица и Котешица.
Остоја Теодоровић из Месараца у Тамнаи, рукоположен је 1724. године и у парохији имао села: Добрић, Липолист, Варна и Мали Метковић.
Филип Обрадовић из Старог Влаха, рукоположен је 1724. године, а парохију су му сачињавала села: Жабар, Сараново и Чумић.
Михаило Поповић, син попа Стефана, рукоположен је 1727. године и у парохији имао села: Јаловик, Крнић, Свилеува.
Петар Кузманоић из Драгијеице, рукоположен је 1727. године у парохији има села: Оглађеновац, Буковица и Каменица.
Михаило Недељковић из Пећинаца, рукоположен 1728. године и парохији је имао села: Богатић, Метковић и Змињак.
Георгије Радосављеић из Бреске, рукоположен је 1730. године и пошто се поп Рацко замонашио, добије 1731. године парохију од села: Бреска (Уровци), Палеж (Обреновац) и Скела.
Георгије из Предорице (Посавотамнава). Рукоположен је 1730. године и постављен на парохију у селима: Бањани, Тулари и Врело. Нијеимао цркву у парохији, већ је служио у манастиру Новаци.
Рафаило Радиновић из Диваца, рукоположен је 1733. године и за парохију имао село: Врбица.
Илија Јовичић из Шапца, рукоположен је 1734. године и у парохију добио село Прњавор.
Василије Станимировић је као дете дошао из Вранеша, рукоположен је 1734. године и за парохију добио села: Дренова, Куклин, Јасика и Падеж. Ни он није имао цркву у парохији, већ је служио у манастиру Љубостиња.



 
 
 
 

Сродни сајтови

sms.gif

cosabac.jpg