Преглед историје шабачковаљевске епархије

Шабачка или Шабачковаљевска епархија је установа новијег датума. Пошто је 1830. године Србија добила потпуну аутономију испуњени су услови за добијање црквене аутономије. Наредне године добијена је и црквена аутономија и посвећени први епископи. Извршена је нова подела округа, па је Књажевско-српски управитељниј Совјет 18. јуна 1835. године извршио реирганизацију епархија. Од шабачког, ваљевског и подринског округа створена је Шабачка епархија, а од ужичког, чачанског и рудничког округа Ужичка епархија 1. Од 1886. до 1898. године Шабачка епархије је била укинута и припојена Београдској епархији2. Допуном Устава Српске православне цркве 1947. године измењен је назив ове епархије, те се од тада назива Шабачко-ваљевском епархијом 3. До 1835. године територија коју ова епархија обухвата припадала је разним епархијама: Сирмиумској, Београдској, Мачванској, Ариљској, Ваљевској, Рудничкој и Зворничкој.
Хришћанство је у овим крајевима постојало много пре досељавања Словена на Балкан. За време Диоклецијановог гоњења хришћана, почетком 4. века у Сирмиуму (Сремска Митровица) су мученички пострадали цибалски чтец Полоније са супругом Максимом 4, четири брата каменоресца 5, а 304. године и свети Иринеј епископ Сирмиумски 6. У 4. веку у Сирмиуму се одржавају сабори, а на њима учествују и Сирмиумски епископи, који су заступали Аријеву јерес. Касније епископи Сирмиума одбацују ову јерес и враћају се православљу 7.
Територија садашње Шабачковаљевске епархије припадала је Сирмијској митрополији, све док ову нису 582. године срушили Авари. До оснивања Јустинијане Приме 535. године цео овај крај припада Солунском викаријату, а од те године архиепископији Јустинијани 8. У 6. веку у ове крајеве се досељавају Словени. Године 832. Подрињем загосподаре Бугари, а 896. године Мађари. Тек 960. године Подриње је у држави српског владара Часлава. Од 976. до 1017. године Подриње је у држави цара Самуила. Победом над Самуилом Византија поново заузима ове крајеве 1018. године 9
Још у време владавине цара Самуила Охридска архиепископија је проширила своје границе до граница царства. Године 1018. под Охридском архиепископијом биле су ове епископије: Ниш, Браничево, Београд, Трамон (Сремска Митровица), Призрен и Липљан. У Београдској епископији помињу се места: Градац (код Ваљева), Омцон (Ужице), Главентин ? и Бела Црква 10. Али у истом веку Мађари поново заузимају Подриње.
Из времена владавине Византије на терену садашње Шабачко-ваљевске епархије помиње се неколико цркава. Најстарија је црква Светог Иринеја у Мачванској Митровици. Ова црква је рушена четири пута. Прва црква потиче из 4. века. Друга је грађена од римске опеке и страдала у пожару, можда од Авара. Трећа црква је троапсидална, а четврта је грађена пре 14. века 11.
У селу Мишару, код Шапца археолози су пронашли темеље базилике из друге половине 4. века. Грађевина је оријентисана у правцу исток-запад и има олтарску апсиду 12. Томе времену припада и добропоточка црква у Липеновићу, код Крупња 13.