Азбуковачко намесништво

Архијерејско намесништво азбуковачко
Седиште: Војводе Мишића бб, 15320 Љубовија, п.фах 62.
Архијерејски намесник: протојереj-ставрофор Драган М. Секулић,
тел. 015/663-007; 064/88-352-40

1. Горња Буковица: Храм св. оца Николаја, помиње се 1726. године. Садашња црква грађена 1930-1932. године. У засеоку Врхпоље, на локалитету “Удрж” 1995-1999. године саграђен храм св. пророка Јеремије, храм осветио Епископ Лаврентије Трифуновић 24. јула 2010. године.Парохију горњобуковичку чине: Горња Буковица, Врхпоље, Цапарић, Леовић и део Дрлача.
Парох: Анђелко Ковачевић, протојереј, рођен 24. 06. 1977. године, рукоположен на Спасовдан 2003. и 11. 09. 2004. године.
Сл. Врхпоље, 15324 Врхпоље, тел. 015/667-089; 064/ 37- 42 507; 064/88-352-70.

2. Горња Трешњица: Храм св. оца Николаја, помиње се 1824. године, садашња црква грађена 1932. године. У Бачевцима, по предању постојао манастир који је порушен за време Турака, а на томе месту храм св. пророка Илије, саграђен 1934. године и исти је осветио 14. новембра 1935. године Епископ Симеон Станковић. У селу Дрлаче, на локалитету “Орашће”, постојала црква Орашица. У Горњим Кошљама, на локалитету “Смрдан” постојала црква.
Парохију горњотрешњичку чине: Горња Трешњица, Горње Кошље, Стрмово, Бачевци и део Дрлача.
Парох: Миломир М. Тадић, протојереј. Рођен 31. 01. 1962. године, рукоположен 22. и 23. 09. 1985. године.
Сл. Бачевци, 31258 Бачевци, тел. 031/856-765; 066/888-28-18; 064/88-352-80.

3. Грачаница: Храм Вазнесења Господњег саграђен 1903. године на “црквинама”, где су нађени остаци старохришћанске цркве, порушене од стране Авара. У селу Рујевац црква св. великомученице Марине, саграђена 1992-1995. године, на локалитету “црквине”. У Доњој Љубовиђи постоје “црквине” У Постењу под брдом Ошљачом налазе се остаци неке цркве.
Парохију грачаничку чине: Грачаница, Постење, Рујевац, Соколац и део Доње Љубовиђе и засеоци Лазе и Горице.
Парoх: Бранко Цветиновић, јереј рођен 17. 02. 1984. рукоположен 31. 10. и 01. 11. 2009. године. Сл. Грачаница 15319 Узовница, тел. 015/657-040; 064/88-352-25.

4. Доња Трешњица: Храм Свете Тројице, подигнута пре 1844. године, обновљена 1852. године и 1982. године. На брду Тисовцу, по предању, постојао манастир, чији се темељи и сада виде. У Вољавцима: капела Свете Тројице (Духовски уторак) чија је градња почела 1940. а завршена 1989. године. У Великој Реци црква св. великомученика кнеза Лазара, чија је градња отпочела 1939. године, настављена и довршена 1972. године. Цркву је 9. јуна 1974. године осветио епископ Јован Велимировић. У Цулинама црква Васкрсења Господњег, храм осветио Епископ Лаврентије Трифуновић 18. јула 2010. године.
Парохију чине: Доња Трешњица, Велика Река, Цулине, Доњи Читлук, Амајић, Будишић, Сакар и Планина.
Парох: Миладин Николић, протојереј рођен 04. 06. 1976, рукоположен 17. и 18. 09. 2002.год.
Сл. Доња Трешњица, 15318 Мали Зворник, тел. 015/466.073; 064/88-352-78.

5. Љубовија: Храм Преображења Господњег грађен 1932-1939. године, освећен 21. септембра 1940. године. Капела – палионица свећа светих Петочисленика, грађена 1986. године.
E-mail spcoljubovija@crkvaljubovija.org
Прва парохија љубовијска састоји се од дела варошице Љубовије и дела села Читлук.
Парох: Драган М. Секулић, протојереј-ставрофор, рођен 13. 04. 1969. године, рукоположен 21. 11. и 15. 12. 1991. године.
Ул. Војвде Мишића бб. 15320 Љубовија, тел. 015/663-007; 064/88-352-40.
E-mail dragansekulic@crkvaljubovija.org
dragansekulic969@gmail.com
Друга парохија љубовијска састоји се од дела варошице Љубовија и села Јавор и Гледеће.
Парох: Драгољуб Стефановић, протојереј рођен 1953, рукоположен 04. и 07. 12. 1975. године.
Ул. Војводе Мишића бб. 15320 Љубовија 015/663-341; 065/619-13-09.
Трећа љубовијска парохија састоји се из дела Старе Љубовијеа, дела Доње Буковице и Лоњина.
Парох: Милан М. Андрић, јереј, рођен 22. 04. 1978. године, рукоположен 27. 10. и 25. 11. 2002. године.
Ул. Војводе Мишића бб. 15320 Љубовија, тел. 015/663-194; 065/43-76-888; 063-437-688.
E-mail milanandric@crkvaljubovija.org
o.mandric@gmail.com

6. Оровица: Овде је 1528. године постојао манастир. Црква Сабора дванаест светих апостола (Павловдан) саграђена је 1839. године. У Горњој Љубовиђи црква Вазнесења Господњег грађена 1840. године, обновљена 1983. године и исту 17. јула 1983. године осветио епископ Јован Велимировић. У Савковићу у засеоку Добре Воде, цркву св. великомученика кнеза Лазара саградили четници 1943. године, а освећена 11. јуна 1946. године јерејским освећењем. У Оровичкој Планини, 2001. године саграђена црква св. вмч. Георгија и исту осветио епископ Лаврентије Трифуновић.
Парохију чине: Горња и Доња Оровица, Горња Љубовиђа, Оровичка Планина, Савковић и Торник.
Парох: Ненад Тешмановић, јереј, рођен  године, рукоположен
Сл. Д. Оровица, 15323 Доња Оровица. Тел. 015/655-050, 064/88-352-68; 064/541-18-14.

7. Узовница: Храм Успенија Пресвсте Богородице, грађен 1936. године. У селу Црнча, пре доласка Турака, постојао манастир Светог Димитрија, капела св. Димитрија обновљена 1968. године.
Парохија узовничка састоји се од села Узовница и Црнча.
Парох: Бранко Јовљевић, протонамесник, рођен 13. 02. 1984. године, рукоположен 02. 11. 2009. и 02. 05. 2010.године.
Сл. Узовница 15319 Узовница. Тел. 015/666-333; 066/888-28-58.
Члан братства: Милош Н. Андрић, протојереј-ставрофор, пензионисани парох узовнички, рођен 20. 02. 1947. године, рукоположен 8. и 15. 11. 1970. године.
Сл. Узовница, 15319 Узовница тел.015/666-194 и 065/81-04-352.

Манастир ,, Светог Николаја“ Соко Град – Љубовија
15319 Узовница,
свештеник Немања Станојевић

manastirsoko@zona.ba manastirsoko@zona.ba
тел. 015/657.120 и 015/ 657-155.
Храм св. Николаја Лелићког грађен 1994-2004. године. Има и капелу св. оца Николаја Мирликијског.
Сестринство: Јована Лер, монахиња, рођена 19. 06. 1956. године замонашена 3. 04. 2000. године

Цркве су у најстарије време подизане на гробовима мученика. То нам је препоручио и свети апостол Јован Богослов, када каже: „Видјех под олтаром душе побијених за ријеч Божију и за свједочанство које имаху“ (Откров. 6, 9). Можда је зато за цркву најповољније место град Соко, где је мучено, малтретирано, убијано и продавано српско робље у време када су у овим крајевима владали Турци, од 1521. до 1862. године, када је град предат Србима.
Град је срушен, али мучилиште је остало и ту, на гробовима мученика, на земљи натопљеној српском крвљу, епископ Шабачко-ваљевски Господин Лаврентије гради цркву, себи задужбину.
По примеру наших побожних владара, патријарха, архиепископа, епископа и других ктитора, а одмах по доласку за епископа Шабачко-ваљевске епархије, епископ Лаврентије отпочео је градити манастир. Посветио га је светом Николају, архиепископу Мирликијском, који се у овом крају доста слави, али и епископу Николају Велимировићу, кога народ већ сматра светитељем, иако он од цркве још није канонизован. Манастир ће се градити и његовом заслугом. Наиме, епископ Лаврентије је у четрнаест томова штампао дела епископа Николаја, а приход од књига је наменио градњи будућег манастира.
Још пре доласка за шабачког епископа, Лаврентије је имао визију будућег манастира. У честитки „Гласу Цркве“, поводом петогодишњице његовог обнављања, он каже да нешто у Епархији треба подићи у спомен на епископа Николаја. То је желео и пре доласка у Шабац: „Ово ће бити највећи аманет мој, моје животно дело као епископа Шабачко-ваљевског“.
Све док су у Соколу били Турци, није постојала могућност да се у близини сагради црква. И садашња црква у Грачаници, на чијој је територији град Соко, саграђена је 1903. године. Посебну заслугу за градњу цркве имају свештеник Драгољуб Поповић и Радисав Ранковић, бивши председник општине. Црквени одбор који је градио цркву сачињавали су: Аксо Живановић, бивши народни посланик, Милан и Тешо Симићи, Радо и Васо Марковићи, Милан С. Полић, Совро Миловановић, Панта Живановић, Светозар Г. Полић, Крста и Драго Марковићи, Марко Тадић, Милутин Јовановић, Ђока Тадић, Боја Полић, сви из Постења, Из Грачанице у Одбору су били: Сава Спасојевић, Самуило Милутиновић, Јанко Нешковић, Раде Цветковић, Живан Крсмановић, Милан Андрић, Михаило Степановић, Срећко и Лазар Николићи, Марко Степановић, Јеврем Спасојевић и Лука Милошевић. Највећи приложник је Тома Којић из Узовнице.
Црква је дуга петнаест, а широка осам метара. Грађена је у облику крста, са кубетом изведеним из кровне конструкције. Посвећена је Вазнесењу Господњем.
По предању, на месту садашње налазила се некада стара црква. Предање каже да је то био манастир Рача, који су Турци срушили, али су калуђери сачували књиге и друге црквене ствари, однели их и основали нови манастир на месту где се Рача и сада налази. Ово предање је нашло одраза и потврду у народној песми „Милош у Латинима“, где се каже:
Да видите Рачу манастира,
Крај Сокола украј воде Дрине
Задужбину Краља Драгутина,
Да видите, па да се дивите.
Епископ Лаврентије је, најпре, 1993-94. године, уз помоћ војске, урадио пут до манастира. Исте године саграђена је звонара од дрвета и отпочела градња цркве. Црква има облик крста. Покривена је шиндром. Иконостас је радила Крстана Тасић уз материјалну помоћ и подршку Хорст Вробела из Гихорна у Саксонији. Овај Немац је власник Музеја ветрењача и воденица. На једном острву саградио је цркву–брвнару, копију руске цркве у Суздаљу, коју је осветио 24. новембра 1995. године руски патријарх Алексије.
Поред цркве, епископ Лаврентије је саградио конак од двадесет соба, са три двособна стана и трпезаријом. Изградио је рибњак, воденицу и чесму и у њих довео чисту изворску, планинску воду.

Манастир Свете Тројице Читлук:
Сл. Читлук 15320 Љубовија 015/ 662-800 Храм Свете Тројице саграђен пре Првог српског устанка, срушен у устанку, обновљен 1814. године, па 1878. године, садашња црква грађена 1966. године. У селу Селанац црква св. Јована Крститеља, постојала пре Првог српског устанка, обновљена 1818. године и посвећена св.ап. Петру и Павлу. У Поднемићу црква Свете Тројице саграђена 2003. године.
Сестринство:
Јефимија Нешовић, игуманија, рођена 18. 03. 1957. године
Ђурђица Суботић, искушеница.
Парохију од села Читлук и делова Доње Љубовиђе и Доње Буковице и Селанца служе пароси љубовијски.
Манастир Свете Тројице у Бијелим Водама : 15320 Љубовија 064/630-49-49
На месту званом Бијеле Воде, КарађорђеРистановић, приватни предузетник из Ирига који је рођен у Поднемићу, 2003. године је саградио цркву. Крстове за цркву даровао је Миленко Радаљац из Лознице, а звоно је поклонио Милан Селаковић из Новог Сада.

Настојатељ: Серафим Петковић, јеромонах
Рујевац:
Манастир свете великомученице Марине (Огњена Марија)
На територији овог села налази се локалитет “Црквине”. По предању овде је постојала црква, која је ”побегла” у Босну и наместила се у селу Кравици, где се и сада налази 1. Биће да су становници одавде прешли у Босну и пренели инвентар црквени, па је тако дошло до приче да је са људима побегла и црква.
Садашња црква грађена је од 1992. до 1995. године. Плац за цркву на равни званој “Томића раван” поклонио је Радоје Томић. Пројекат цркве урадио је Јован Пуцаревић, грађевински инжењер из Узовнице. Драгољуб “Чале” Петровић, власник приватног предузећа из Љубовије поклонио је 3.000 килограма цемента и 28 кубика шљунка. Освећење крстова и слемена извршено је 10. октобра 1993. године.
Сестринство:
Теодора (Попадић), монахиња и старешина манастира тел. 064/800-91-55; 064/57-57-4-57
Марина Обрадовић, искушеница